NES Adventure Island Recenzija

 

Adventure Island za Nintendo Entertainment System. Moja sestra je bila ekspert za ovu igru. Takođe omiljena igra moje pokojne tetke. Igra koja se nalazila na gotovo svakom butleg ketridžu. Bilo da ste za famiklon imali pijačnu segu ili terminatora.

Zvali smo je još i bebica na skejtu. Ličio je na bebicu. 😐

8 svetova/staza, svaki od njih po 4 nivoa, do 8-4. Slično kao prvi Mario.

Master Higgins zvani "Bebica", treba da spasi voljenu Tinu.

Kasnije sam tek provalio da kad razbiješ jaje dobiješ čekiće ili vatrene loptice. Ja kad sam igrao, kao klinac, od početka sam imao samo vatrene loptice, čekića niđe ba. Kasnije sam provalio da je to neki kineski hack. Bilo je takođe više varijanti igre, ista igra samo kreće od različitih nivoa. Tipa, 5-1, 6-1, nije baš da moraš sve ispočetka. I da, u originalnoj igri, počinješ goloruk, a tek posle nadješ čekić. Takodje, famikloni su bili PAL, 50hz/50fpsa, što znači, da je igra išla sporije i bilo je naravno lakše. Kad razbiješ jaje možeš da dobiješ i vilu/pčelu, šta li je, koja te čini nepobedivim i vraća ti energiju. Ima i skrivenih jaja, koja otkriješ skakanjem. Jedno daje Hudson pčelicu logo, koji kad uzmeš, možeš kad pogineš da nastaviš uradivši neku kombinaciju na kontroleru, dok je game over ekran. Ja sam mogao da biram nivoe, i nisam imao pojma čemu služi ta pčelica, Hudson logo. Razbijanjem jajceta može da se dobije i skejt. Dok ste na skejtu, ako vas nešto udari, gubite ga, ali ostajete živi. Ne možeš ni da se zaustaviš, možeš samo da usporiš. E da, ima i onaj patlidžan, šta li je, koji suprotno od vile, oduzima ti energiju ali te nikad skroz ne ubije. No, ako ne skupis voće ubrzo, gotov si.

Kad smo već kod toga, postoji health bar, koji se stalno smanjuje, kao glad neka, a voće ti health popunjava. Dakle igra te uči da stalno kupiš voće, da popunjavaš energiju/health, koja vremenom pada. Daaaa, postoji i jaje koje kada se razbije daje ti bočicu na kojoj piše M (milk/mleko), to ti popuni celu energiju instant. Još jedan od razloga valjda zašto smo ga zvali bebica. Nikad ne znaš koje ćeš jaje da razbiješ ili da ga slučajno otkriješ. Kinder Surprise!

Igra ponavlja nivoe ali načičkava protivnike. Dok se dodje do osmog sveta, bude baš teško. Zahteva opasne reflekse. Kad sam kasnije igrao igru, u

60 herca, video sam koliko je igra brža, a samim tim i teža. Svaka staza ima 4 checkpoint-a. 

Saznavši za Seginog Wonder Boy-a, šokiran sam bio sličnošću. Kao da je jedna od dve pomenute, plagijat.

Ispostavilo se, da su neki ključni ljudi otišli iz tima koji je radio na Wonderboy-u u Hudson pošto su već napravili igru. Hteli su da naprave NES verziju Wonder Boy-a, ali nisu mogli da iskoriste lik. Zato su uzeli Takahashi Meijin-a za lik, zaposlenog u Hudson-u, koji je bio poznat po brzom pritiskanju dugmića kontrolera. Mogao je da pritisne dugme 16 puta u sekundi.

Promenili su ime u Adventure Island. U Japanu se i dalje zove po zaposlenom, Takahashi Meijin. Malo su izmenili nivoe i muziku i eto nove igre.

Slično kao i Mario, ako skočiš na protivnike, u provaliju, na šiljke, ako te samo pipnu, umireš. Kamenje te ne ubije, već se sapleteš i uzme ti health, ali često kad nagaziš na kamen, spotakneš se kao i sačeka te nešto da te ubije. Inače igra je punaaaa takvih jeftinih 8bit trikova i sačekuša. Čekići se od kamen ili džinovski kamen/gromadu odbijaju, ali su zato vatrene kugle OP. One ubijaju sve.

Kao što već rekoh, svetovi se ponavljaju, sve je teže, malo samo bude ili noć ili tako, muzike iste ćete se naslušati. Zašto??

Zato što je igra teška, a od šestog-sedmog sveta i baš baš teška. Još na 60hz ide brže i zapitaš se dal si samo zbog toga bio bolji, ili sad što si matorac pa i refleksi mrtvog konja malo.

Često ćete ovo gledati!

 Bossevi su jedno te isto, samo posle svakog sveta, na kraju četvrtog nivoa, gađaju nekim vatrenim kuglama i idu brže. Promene glavu.

I one braon žabe što čim pucaš na njih krenu u osvetnički pohod mogu da mi se napasu.....nego igra je baš puna boja i lepa. Ima i šuma, obala kao Honolulu plaže, paukova, pećina, ima svega.

Na kraju šta reći, kakvu posluku porati? Još jedna igra za koju sam sentimentalno vezan. Svi smo uz ovo živce gubili. Gledajući objektivnije danas, posle toliko godina, upoređujući je sa igrama tog doba (1986 je izašla u Japanu, 1988 u Americi a tek 1992 u Evropi), realno bih joj dao 7 ali pošto mi je Takahaši san zapretio, daću subjektivnih...

   8/10